Thursday, November 25, 2010

Thursday, November 11, 2010

...

le rayon de lune vient me prendre.
Ne me soutenez pas!
Rien que l'arbre!
Elle vient...
...je me sens déjà botté de marbre. Ganté de plomb.
...Puisqu'elle est en chemin j'irai à sa rencontre et l'épée à la main.
Mais que dites-vous? C'est inutile?
Je le sais.
On ne se bat pas dans l'espoir du succès...
...c'est bien plus beau lorsque c'est inutile.
Qu'est-ce que tous ceux-là?
Vous êtes mille?
Je vous reconnais, tous mes vieux ennemis!
Le mensonge, les lâchetés, les compromis...
Je sais bien qu'à la fin vous me mettrez à bas.
N'importe, je me bats! Je me bats! Je me bats!
Vous m'arrachez tout, le laurier et la rose.
Arrachez...
...il y a malgré vous quelque chose que j'emporte.
Ce soir, quand j'entrerai chez Dieu...
...mon salut balaiera largement le seuil bleu.
Quelque chose que sans un pli...
...sans une tâche, j'emporte malgré vous.
Et c'est...
C'est?
mon panache.

Monday, October 18, 2010

CSKA Moscow - Cleveland Cavaliers 90:87 - 10/16/2010

Dule Vujosevic je poceo da preslisava i NBA timove :)

Tuesday, October 5, 2010

Lažni Helios nad sirotim gradom


Možda je bolje nemati no imati, mogao bi glasiti siže kritika dela stručne javnosti u Nišu povodom planova grada, države, crkve i biznisa za „doček“ 2013, kada će se obeležiti 1.700 godina Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo priznato za ravnopravnu religiju i obustavljen progon hrišćana.

Lažni Helios nad sirotim gradom

Prema planovima, država Srbija i Niš - rodni grad rimskog cara Konstantina, političkog tvorca Milanskog edikta, forsiraće otkrivanje i uređenje Arheološkog parka Medijana, koji po svoj prilici nema nikakve direktne veze sa Konstantinom, i to na „preporuku“ eminentnih stručnjaka izvan Niša (čitati: Beograda). U finansijskoj senci favorizovane Medijane biće otkrivanje i uređenje daleko vrednijeg lokaliteta koji je verovatno direktno vezan za Konstantina, kakav je niška Tvrđava, a posebno Carska palata sa oktogonom smeštena uz njen bedem, na Gradskom polju. Pripreme za jubilej podrazumevaju i izgradnju velikog spomenika posvećenog „ocu hrišćanstva“, te još većeg spomen-kompleksa koji će nositi njegovo ime, unutar kojeg bi trebalo da bude najveći krst na Balkanu, a možda i u Evropi. Biće to ozbiljna kulturno-istorijska konfuzija, u kojoj ima, diplomatski rečeno - netačnosti i preterivanja (čitati: laži i megalomanije).

Medijana nije Konstantinova rezidencija

Arheološki park Medijana se u zvaničnim gradskim, ali i nekim stručnim dokumentima označava kao „carsko imanje sa letnjom rezidencijom i visoko organizovanom ekonomijom“, u kojem je „car Konstantin boravio i završavao državničke poslove“. Jedan od najvećih poznavalaca Medijane, srpski arheolog Petar Petrović, međutim, ne smatra da je ona Konstantinova, već zadužbina nekog od velikodostojnika iz njegovog šireg okruženja. Slično mišljenje može se čuti i u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

- Priča o Medijani i Konstantinu je van pameti. Ona sigurno nije pravljena namenski za njega, a da li je on kao svemoćni vladar kome je sve dozvoljeno tu povremeno i svratio - potpuno je nevažno. Prema onome što je dosad otkriveno, Medijana je poljoprivredno dobro, sa takozvanom vilom van grada (vila suburbana) i distributivnim centrom za hranu za municipijum Naisus, koji je imao veće područje od današnjeg grada Niša, zbog drugačije teritorijalne podele. Nemci su nedavno geomagnetnim snimanjem otkrili i nešto što bi moglo biti zanatski centar ili vojne barake. U svakom slučaju, priča o tome da je arheološki lokalitet Medijana Konstantinova letnja rezidencija (zimska je na Kopaoniku?) nema veze sa istinom. Takva priča nekome odgovara iz političkih razloga i zbog novca - ocenjuje Toni Čerškov, arheolog iz niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je radio na projektima vezanim za prethrišćanski period, pa i za Medijanu.

Čerškov precizira da moćni car kakav je Konstantin sigurno ne bi duže boravio u vili na Medijani sa malim prostorijama koje „više liče na administrativne“, niti u buci gde su se donosili žito i drugi proizvodi. Takođe je izvesno da on sigurno ne bi duže boravio u nezavršenoj vili, pošto je u njoj mozaik postavljen tek 350, znači 13 godina nakon njegove smrti. Sa Konstantinom, objašnjava, nema veze ni sama vila jer je izgrađena od porfira, vrlo retkog i plemenitog kamena, koji se, međutim, koristio u istočnom, ali ne i zapadnom rimskom carstvu. Oko Medijane nema ni „ozbiljnog“ utvrđenja koje je bilo obavezno kao zaštita ovakvog cara i sveca.

Slično mišljenje ima i Sima Gušić, samostalni arhitekta koji je nekada radio u Zavodu za zaštitu kulture, a danas je u gradskom Odboru za izradu strategije kulturnog razvoja Niša do 2013. godine. On pozdravlja iskrenu želju gradskih čelnika da adekvatno obeleže jubilej Milanskog edikta, kao i njihovu podršku stručnim institucijama, ali smatra da su upravo neke od njih, pre svega Arheološki institut u Beogradu, odgovorne za favorizovanje Medijane, koja „nema direktne veze sa Konstantinom“. Prema njegovom mišljenju, Medijanu treba istražiti do kraja i očuvati je, ali „ona nije Konstantinova zadužbina, već je to niška Tvrđava“. A Tvrđava je bačena u zasenak.

Njegova zadužbina je ceo Niš

- Direktnu vezu sa jubilejom 2013. ima samo Tvrđava, u kojoj postoje terme, hram u središtu i carska palata sa oktogonom na Gradskom polju, koje je odmah uz njene zidine. Grehota je što je Tvrđava stavljena u drugi plan, mada je planirano da se očisti i uredi. Nema većeg spomenika caru Konstantinu od Konstantinovog grada, a to je grad ispod Tvrđave koja se sada uglavnom smatra otomanskim spomenikom. I po ideološkom konceptu iz Konstantinovog perioda, Tvrđava „liči“ na Dioklecijanovu palatu, Sirmijum i Gamzigrad, jer predstavlja kombinaciju sakralnih i ideološko-manifestnih objekata. Stručnjaci su još 90-ih godina prošlog veka imali ideju o nekoj vrsti integracije Konstantinovog Naisusa (Tvrđave) sa Sirmijumom i Gamzigradom - kaže Gušić za Danas.

Čerškov precizira da je Konstantin rođen na prostoru niške Tvrđave, a da je kao car boravio u palati sa oktogonom. Za razliku od skromnijih objekata na Medijani, ova „prelepa i ekskluzivna“ carska palata, široka više od 60 metara, sa mozaičkim podom, zidnim grejanjem i freskama, mogla je da pripada samo nekome kao što je Konstantin, veruje on. Zato, kaže, poslednjih pet godina i pokušava da ponovo aktivira projekat kojim bi nastavio ozbiljnije radove na palati, ali ga Ministarstvo kulture odbija. Gradski čelnici sada govore da će ti radovi biti nastavljeni, ali on „nema bilo kakve konkretne informacije o tome“.

Oba sagovornika Danasa tvrde da je nehajni odnos države, grada i građana prema Tvrđavi presudno uzrokovao stav stručnjaka, posebno onih iz beogradskog Arheološkog instituta. Kada je ni viđeniji stručnjaci „ne vide u pravom svetlu“ nije nelogično da uz njene bedeme nikne glavna autobuska stanica, buvljak, zelena pijaca i kafane, a da se sami bedemi „krune i otpadaju“. Na istorijski izuzetno vrednom Gradskom polju, gde je Konstantinova palata, krajem 80-ih je izbačena velika količina arheološkog šuta, i to prilikom kopanja akcijaša ORA Niš za uličnu rasvetu. Na tom prostoru jedno vreme nalazila se, čak, i deponija starih vozila. Prema njihovoj oceni, takav odnos prema Tvrđavi potpuno je neprihvatljiv jer i „istorijski izvori tvrde da je zadužbina cara Konstantina bila - čitav Naisus (Niš), a njegovo središte je upravo Tvrđava“.

- Kada je uklonio Licinija, a potom 17 godina sam vladao celim rimskom carstvom, mislite da nije ostavio kao zadužbinu nešto zaista veliko, kako su to činili svi vladari iz tog perioda? Jeste. Smatramo da je njegova zadužbina ceo Naisus, a dokazi u Tvrđavi i oko nje idu nam u prilog - objašnjava Čerškov. Gušić dodaje da i više istorijskih izvora potvrđuje da je Konstantinova zadužbina bio čitav Naisus. On veruje da je ono što je otkriveno u Tvrđavi i oko nje samo vrh ledenog brega.

- Mislim da je za „zamenu“ Tvrđave sa Medijanom odgovoran Arheološki institut iz Beograda. Njegovi stručnjaci insistiraju na Medijani kao Konstantinovoj zadužbini a ne na Tvrđavi koja po svoj prilici to jeste. Čine to iz čisto partikularnih interesa. Rad na Tvrđavi komplikovan je i dugoročan - do Konstantina se može „stići“ tek posle iskopavanja njenog turskog, pa srednjevekovnog, pa vizantijskog perioda, što je previše za jedan radni vek. Medijana je, pak, prepoznatljiva, prosta i plitka. A kad stručnjaci unesu ovakvu zabunu, Ministarstvu kulture i gradskom rukovodstvu ne preostaje ništa drugo nego da njihov stav prihvate, i matica počinje da nosi. Nadam se da će već 2014, kada jubilej prođe, insistiranje na Medijani umesto Tvrđave oslabiti, a sve krenuti normalnijim tokom i u skladu sa istorijskim dokazima - kaže Gušić.

Ovim će pobediti

Sagovornici Danasa tvrde da je, stoga, i stav gradskog rukovodstva da spomenik caru Konstantinu bude izgrađen na arheološkom lokalitetu Medijana, istovremeno i shvatljiv i besmislen. Gradski političari „veruju stučnjacima“ i Ministarstvu kulture, koje je, opet, na osnovu identične vere u stručnjake izdvojilo najviše sredstva za uređenje Medijane.

- Spomenik Konstantinu na Medijani nešto je najgluplje što sam čuo - jasan je tim povodom Čerškov. Gušić, pak, dodaje da bi daleko primerenije bilo da se umesto Konstantinovog spomenika na „pogrešnoj“ lokaciji“ na ulazu u pravu lokaciju - Tvrđavu - postavi samo njegova glava u kamenu, koja je izgubljena pa iznova pronađena.

Prema njihovim rečima, poseban promašaj u pripremi jubileja biće podizanje spomen-kompleksa caru Konstantinu, na brdu Vinik kod Niša, koji bi obuhvatio hotele, bazen, bioskop, ali i krst visok 80 metara, koji će biti kompletno osvetljen, a na njega će padati i laserski zraci sa brda pored Bogoslovije. Gušić kaže da razume dobru volju i motive biznismena iz Srbije i sveta, koji su najavili finansiranje kompleksa, ali smatra da je reč o preterivanju, koje uz to neće izazvati očekivani efekat. Veruje da bi bilo bolje da Niš pribegne, recimo, savremenijim tehnološkim sredstvima - hologramu Hristovog monograma na nebu, koji bi bio „stvaran“, a nestajao čim se isključi struja. Konstantin je, prema predanju, koristio ovaj monogram od 312, kada mu se on, uoči važne bitke, ukazao na nebu, uz poruku „Ovim ćeš pobediti“.

- Valjda ćemo taj ogromni krst na Viniku ponuditi i Papi, čiji je dolazak najavljen 2013, ali umesto smeštaja. Niš neće imati gde da smesti ni njega ni ostale goste, jer nema nijedan veliki i reprezentativni hotel. Takav krst ne samo da nije u duhu hrišćanstva već je „suvenir“ koji ne koristi ničemu. Cela ideja je apsurdna i ima prizvuk prevare. U igri je, pretpostavljam, ogroman novac, a biznismeni koji su najavili da će finansijski pomoći njegovu gradnju verovatno su samo maska za celu priču. Bićemo žrtve nečijih hirova. Već sam javno govorio o tome početkom ove godine: takav kompleks biće ruglo nad siromašnim Nišem, kojim će nas definitivno pokopati, a iznad naših glava postaviti krstaču - kaže Čerškov, dodajući da bi bilo bolje da su oni koji imaju dobre namere i novac napravili bolnicu ili školu sa Konstantinovim imenom.

I akademski slikar Miodrag Anđelković, inače savetnik u niškom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, kaže ovim povodom da u Nišu postoji „višak ideje“, koji je i neodrživ i neizvodljiv. On smatra da spomenik Konstantinu u Medijani, a posebno Spomen kompleks na Viniku, podseća da megalomanske projekte iz „najodurnijeg socrealističkog perioda“. Tada su se gradili monumentalni spomenici ili iznosile ideje da, recimo, štafeta mladosti treba da krene upravo iz Niša.

- Mi se sada smejemo takvom socrealizmu, a čini se da se ništa nije promenilo. Danas se priča o proslavi Milanskog edikta na isti način na koji se ranije govorilo o proslavi 7. jula. Nova glupost, megalomanija i mitomanija se slute. Nad Nišem i čitavom niškom dolinom, nad našim glavama, sutra treba da blješti neki lažni Heliot (izvorni bog Sunca po grčkoj mitologiji, p.a.). Zamislite, kako bi u taj blještavi i ogromni krst narod gledao u decembru, kada krene restrikcija, pa pola grada ima a pola nema struju?! I ko će to da održava i plaća, pitam ne kao kritizer već čovek najbolje volje. Sve to liči na totalnu utopiju - kaže za Danas Anđelković.

On dodaje da Niš „još uvek ima šansu“ da do proslave Milanskog edikta 2013, na ograde svih važnih gradskih mostova postavi „artefakt ograde mosta“ iz Konstantinovog vremena, koji predstavlja „vrhunac skulpturalnih rešenja“. Takođe, predlaže da se, sa vrlo malo novca, po celom Nišu „poseju“ replike arheoloških nalaza na Medijani i u Nišu. Tehnologija je u toj meri napredovala da je moguće te male i prelepe skulpture markirati sistemom policementa, i pri tom ih uvećati deset puta. Takve skulpture mogle bi „dočekivati“ goste na svakom skveru u Nišu... i podsećale bi na najbolje Murove skulpture, kaže on.

Lutanje

- Spomenik caru Konstantinu već godinama „luta“ po Nišu. Jedan od poslanika rekao je, recimo, da bi bilo najbolje da se spomenik postavi blizu mosta na Nišavi u Jagodin mali, tako što će Konstantin da prekorači reku, na šta mu je jedan od sagovornika kazao da bi to bilo pogubno za grad - Konstantin je nosio suknjicu i „muškost“ bi mu ispala u reku. Potom su spomeniku odredili novo mesto - poligon za obuku vozača kod Tvrđave. Ja sam dobio predmet i napisao da je najpre potrebno kompletno arheološko istraživanje tog mesta, a dubine su velike, i prilično je skupo. Onda je bilo reči da će spomenik biti postavljen na kružnom toku kod Arheološkog parka Medijana, koji na sreću uopšte nije napravljen. Sada su mu odredili mesto unutar tog arheološkog lokaliteta sa kojim Konstantin nema veze - kaže Toni Čerškov.

Autor: Zorica Miladinović
DANAS

Wednesday, August 25, 2010

Cleo, Cleo, Cleo- Partizan u Ligi Sampiona 2010

Uz dosta srece, ali zasluzene, Partizan opet u Ligi Sampiona. Naravno, Cleo, najzasluzniji mada bih ja izdvojio kao junaka penala Vojislava Stankovica, onako sutirati poslednji penal od kojeg sve zavisi...svaka cast, kao iskusan brazilac:). O Radisi Ilicu...sta reci...mogu reci da je kriv za 3 od 4 gola Anderlehta u celom dvomecu ali mogu i reci da je posle 2-2 odbranio par izglednih prilika pa cak i u produzecima. U svakom slucaju velika je rupa za ovo takmicenje, onakvi golovi ne bi smelo da se primaju. Mozda ce uz malovise samopouzdanja popraviti utisak mada ne verujem.

Thursday, May 27, 2010

LOST - The End :(

Muzika daje poseban pecat i budi u nama jake emocije koje kulminiraju u poslednjoj sceni...

Friday, March 12, 2010

KK Crvena Zvezda pred bankrotom



Звезда објављује банкрот
Незванично, дуг кошаркашког клуба износи 14 милиона евра, а највећи повериоци некадашњи функционери. – Сутра председник Владислав Лучић излази у јавност са подацима ревизорске комисије

„Звезда је дотакла дно” – изјавио је три недеље по преузимању дужности председника кошаркашког клуба с Малог Калемегдана.
У том тренутку дуг „црвено-белих” достигао је висину од осам милиона евра, а после извештаја ревизорске комисије, како незванично сазнајемо, повећао се на невероватних 14 милиона!
У клубу за сутра најављују конференцију за медије на којој ће обелоданити тачне бројке и имена највећих поверилаца, а извесно је да су међу њима и некадашњи функционери, „звездаши” и „пријатељи”.
Председник клуба Владислав Лучић истакао је да је запрепашћен сазнањима и наговестио банкрот као једини излаз из ситуације у коју је Звезда доведена вишегодишњим недомаћинским пословањем, позајмицама, штетним уговорима и процентима који су папиролошки покривени.
Ако се наведено обистини, претпоставка је да ће ту бити посла и за надлежне државне органе, а основно питање је ко је давао и чије паре, по ком основу дужи клуб и ко је узимао позајмице.
Јасно је да управа која је дошла пре месец дана нема ни намеру ни могућности да ситуацију санира, а као један од начина деблокаде и изласка из најтеже кризе од оснивања, помиње се чак и могућност промене имена клуба и нови почетак са другим називом и симболима!
Последњи пут Црвена звезда је имала апсолутно чисту ситуацију у периоду од септембра 1991. до лета 1994. године када су на челу клуба били Драгиша Вучинић и Драган Капичић.
Уз две освојене титуле оставили су у каси безмало милион долара (цело обештећење за Стојаковића у износу од 800.000), а затим су кроз Мали Калемегдан продефиловале разне актуелне „политичко-бизнисменске” структуре.
Поред слабих резултата овај период ће остати упамћен и по учесталим блокадама рачуна клуба. Нова управа је одлучила да повуче црту и прекине агонију. Остаје да се види ко ће се наћи на списку оних који су се играли, не само кошарке ...
Politika

Saturday, March 6, 2010

Zdravko Colic i Goran Bregovic

Da li je na pomolu novi hit iz radionice Bregovic? Sta mislite o tome? :)


Saturday, February 27, 2010

Friday, January 22, 2010

Vladika niski Irinej, novi srpski patrijarh.

Zvona na Sabornoj crkvi oglasila su se oko 14 časova i 20 minuta, što je označilo da je izabran 45. patrijarh.



Novoizabrani patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej niški izjavio je da je njegov izbor bila volja Božja i volja Svetog arhijerejskog sabora.
"Na tu časnu i tešku dužnost izabran sam uz pomoć braće arhijereja sa kojima ću zajedno nositi breme i sve probleme", rekao je vladika Irinej neposredno po izboru, prenosi Tanjug.

Mitropolit-crnogorsko primorski Amfilohije, Irinej bački i Irinej niški bili su među trojicom kandidata koji su dobili natpolovičnu većinu u prvom krugu izbora na današnjem zasedanju Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.
Kovertu sa imenom patrijarha izvukao je arhimandrid Gavrilo iz manastira Lepavina u Hrvatskoj.
Blic