Kosovo...

Ne zelim, tj. nisam zeleo da pisem o politici jer mislim da joj nije mesto na mom blogu, medjutim ovih dana hteli mi to ili ne Kosovo je opet u centru paznje. Ja sve mogu da shvatim i prihvatim ali kad mi se tako javno vredja inteligencija to vec ne mogu da progutam. Juce slusam americkog i engleskog ambasadora, boze boze, pa pre cu da prihvatim da mi kazu e slusaj, moramo bre da ispunimo zahteve albancima jer ako to ne ucinimo ponovo ce da se dignu na oruzje a nama nije ni na kraj pameti da se macujemo sa njima i pre cete vi da progutate da izgubite celo Kosovo nego oni da izgube nezavisnost. Tako lepo kazi i ok a ne da mi pakuju u neke oblande da lazu i same sebe. A mene u sustini najvise boli sledece, kako bre to kad mi nismo bili dobri onomad 1999. godine njih nije mrzelo da podignu ceo svet protiv nas i da istrose tolike pare ne bi li nas dooooooobro isprasili i unistili ne samo lose momke nego ceo narod i celu infrastrukturu a sada nece ni prstom da mrdnu kad ovi drugi sa belim kapcicima nisu dobri, cak nece ni da im povise ton a kamoli da im udare dva samara i da kazu sta ocete bre imacete sve kao nezavisna drzava samo sto cete biti u okviru Srbije, sedi tu cuti i peri te bele carape:). Moje pitanje glasi: da li je moguce da su Albanci na Kosovu toliko mocni?
Sta vi mislite o svemu ovome? Kako mislite da ce sve da se zavrsi? I sta je nama ciniti?