Vime, vime nevarate ...

Sigurno se pitate kako sam proveo jucerasnje popodne :). E sg cu vam ispricam moje muke...sedi i slusaj (tj citaj). Imadosmo dogovor ja i Ivana, znate Ivanu to je onaj devojcurak sto hara blogosferom, da se provozamo biciklama u nedelju posle rucka. Rucak ko rucak, neki kompiri i kremenadle i ostali klasicni repertoar za nedelju sto se mene tice, naravno Ivana je (prica mi kasnije) jos jednom potvrdila svoje kulinarske sposobnosti i spremila neki extra brzi i lagani rucak. Bilo je tu kukuruza, pavlake, sunke, piletine, kiselih krastavcica i svakojakih drugih djakonija koje nisam upamtio, samo znam da se nije bas stvrdlo kako treba pa se to jelo kasikom... Elem, jedosmo mi tako svako kod svoje kuce i za svojom sofrom i resismo nekon toga uprkos orkanskom vetru da proluftiramo glave i ispedalimo jednu turu po gradu nam Nisu. Dodjoh ja do nje, ona izbaci bajs i krenusmo da se vozimo. Ma bre ne zadjosmo ni iza coska kad ona:

- e, ce idemo posle u neku kafanu na turski kafu?

-ma cekaj bre Ivana, tek smo krenuli, polako...gde letis...imamo vremena, odgovorih ja.

Vozimo tako mi, obilazimo neke sokake, ja sa razlogom da ne bismo vozili po nekoj ledini gde bi nas oduvao vetar a ona sa razlogom da naletimo na neku birtiju. Cas cas pa je cujes

-a jel ima ovde neka kafana?

-Nema !

Uvati ona da mi prica kako mnogo voli kafane, jos ih je od malena zavolela kad je gledala pevaljke kako pevaju po lokalnim kafanama a ona mastala da postane sledeca velika estradna zvezda ( stigli su mi demantij i pretnja odozgo...ovo za estradnu zvezdu nije tacno a svi to vec znate ali ajde). Prica ti ona tako o svom detinjstvu, svojim snovima...reko' daj Petronije skreci u ovu ulicicu desno ako boga znas, resih malo da je prevarim da vozimo uzbrdo kako bi izgubila snagu, prestala da mi trazi kafane i prica o istim:). Krenusmo uzbrdo kad ono cvrc, mnogo bre veliko ono brdo, nismo mogli da izguramo, sjahasmo nase dvotockase i nastavili pesaka da guramo bicikle uz onaj Triglav...da budem precizniji Petronije je gurao obe bicikle a drugarica mu je od zada davala podrsku u vidu psovanja...pa gde si me ovde doveo, pa vidis li koliko je brdo, pa ja i ne znam gde se sada nalazim, pa koja je uopste ovo opstina jel ti znas da su mi druge opstine strane i nepoznate, pa kakva je ovo suma ovde bre ni kafane nema etc etc...Onako usamljeni osvajamo metar po metar one planine kad eto zacu se traktor iza nas. Vozi cica neka drva i daje mu maksimalno po gasu ne bi li uspeo da izgura do kraja. Negde kad je dosao do nas i poceo da nas pretice Ivani se ote iz grla:

-cicaaaaaaaaaa, ima li neka kafaaaaaanaaa ovdeeeee !?!?!?

naravno cica je od silne buke nije ni cuo a i da je cuo mislim da mu nije bilo ni na kraj pameti da zaustavlja masinu na sred one padine. Tu se ja malo sazalih na moju drugaricu i wingmana:

-cim izadjemo na vrh ovog brda, ako uopste i izadjemo vodim te u prvu kafanu !

-jeeeeeee, rece Ivana :)

Konacno izvukosmo nasa dupeta na vrh brda, zajahasmo bajseve i glavom bez obzira krenusmo na dole ali prema cairu. Jaooooo jaoooo, dodjosmo do stadiona kad tamo u onom restoranu neka svadba, ljudi moji...pa nasoj sreci nikad kraja. Ivana poce da skace od srece, skakuce oko onih lampiona kao neka devojcica:) ... Sedosmo za jedan astal u basti i narucismo kafu i coca colu. Ono treba doziveti, prelepo nesto, sunce u zalasku, oko nas se zeleni park a iz kafane se cuje tradicionalna svadbarska muzika. Tu Ivana ne izdrza i od radosti zapeva u ritmu muzike:

Vime ne, Vime nevarate.... ne znam tacno sta znace te reci pesme ali to je pevala, imam i na video snimku pa ko je zainteresovan da vidi kako Ivana pevusi nek se slobodno javi :)

Maverick and Iceman

me

he he

Drugovi! Na zice!!!

djiha konjicu :)

Coca cola e toa! Sekogas.

glk glk glk