-04. ujutru, zvoni mi mobilni a ona kaze ajde vreme je. Poskocih i sa osmehom rekoh, konacno...idemo. Cujem vrata taxija...stigla je...uzimamo torbe i brzim korakom na stanicu. Prolazimo i komentarisemo ribarnicu kad meni sinu: Papuce!!! Zar bez papuca na put, ne moze...idemo, ali...'ladne noge, dobro ajde...trci.
-Bus poluprazan, sedista dobra ali iza nas romule romali sa podmlatkom i trubama, ostatak busa pripadnici MUPA :).
-05. ujutru svi kunjaju a mi pocinjemo sa neumesnim komentarima na razne teme, smejemo se nimalo tiho, vozac nas gleda popreko u retrovizor.
-Sunce izaslo pocinje da sija, bus prolazi kroz klisuru, ona stavlja naocare pred ulazak u tunel, grohotni smeh, policajci nervozni. Vranje, menjamo romulcice za jos policajaca koje istovarujemo u Bujanovcu.
-Presli granicu veoma brzo, ona kaze, stopalca me bole, odvezah joj krvnicki zavezane pertle, krv se vrati i bese bolje :).
-Dusanov stari kameni most, Kale, dosli na stanicu i menjamo bus. Doruckujemo i hranimo golubove. Ujak ujna donesose karte, srdacan susret. Sretni sto imamo mesta.
-Svuda oko puta tragovi proleca, razno cvece a dominantna krv crvena bulka. Prelepi prizori...nadvila se Sar planina nad nama sa sneznim vrhovima. Ah kako je lepo. Zavrsi se auto put krenusmo u planinu. Prevoj Straza, pauza, svez vazduh, oko prodavnica izlezavaju se sarplaninci.
-Sidjosmo niz planinu a na sledecoj stanici udje porodica Sqipa, stoje pored nas. Ona krenula sa teorijom dzamija i pripadnicima manjina koji dobise drzavu... oh Boze da li cemo stici zivi :)
-Konacno cilj. Oaza svega lepog. Vreme malo prohladno ali ne zadugo. A tamo, pitate se sta je tamo bilo. Uh...zar se to moze opisati? Bilo je svega, plavetnila, bisera, paunova, labudova, veverica, predsednika :), bistrine, tradicije, istorije, ljubavi... Svaki kamencic u mozaiku je bio savrsenstvo za sebe a tek ceo mozaik...nesto prelepo. Cula su bila prezauzeta tih dana ne bi li pokupila sto vise te lepote i osecanja i lepo ih ukotvila u memoriji.
No comments:
Post a Comment