Vesti Sa Nisavu

Evo na zahtev beogradjanki i beogradjana konacno Vesti Sa Nisavu :)
U Nisu nista novo, zivot tece skoro uobicajeno...ali posto je interesovanje preveliko za desavanja pored Viline reke, morao sam da prosetam kejom iste i pribelezim u svoj tefter sve iole zanimljive stvari. Prvo sto sam mogao da primetim je to da i dalje stoje oni dzakovi u Nisavi koji su sluzili da podignu nivo vode kako bi doticni vitez Koja doplivao za krst casni...znate ono za bogojavljanje kad je bilo milion ljudi a organizacija cele manifestacija bila perfektna. Nije ni cudo sto je proglasena u New York Times-u kao dogadjaj meseca :)

Event of the Month

Elem, ti dzakovi i dalje stoje ali nije da su sada bez funkcije, sta vise sada sluze ribarima kao vestacki slap gde se skuplja riba :). Nastavim tako dalje da setam kad ono eto mog starog poznanika iz vremena dok sam svakodnevno setao Mr. Bina....jaoooo pa ja vam nista nisam do sada pisao o mom Binu...uzas...sledeci post je u celosti posvecen njemu i jos po koji jer to zasluzuje....da se vratim prici, vidim ja dakle poznanika koji stoji u svomu karakteristicnom stavu, okrenut prema zidu keja i svadja se sa njim, nesto prica i mase rukama, poznanik je inace cigance od jedno 15-16 godina iz nekog obliznjeg doma za maloletnike koji cesto posecuje klupe keja i tako u prirodi duva lepak iz kese:). Cesto sam ga sretao u svojim svakodnevnim setnjama sa Binom, ali uglavnom smo se druzili nocu, ali eto sada njega i preko dana. Ja mu viknem: gde si bre Najdane druze!!! On se okrene onako unezveren, mozete samo da mu zamislite pogled, lost in space gubi mu se negde u daljini, ne znam da li gleda mene ili nekog na mostu koji je par 100 metara iza mene :) ili mozda obojicu posto mu zenice u tom stanju nisu bas nesto nacentrirane. Te mi odgovara onako usporeno: e brateeeee, pa gde si ti, nema teee...gde ti je sampion ne setas ga nesto? Ja mu objasnim situaciju sta se sve izdesavalo sa mojim ljubimcem, i on se malo tu rastuzi ili su mu mozda oci bile suzne samo zbog lepka, ne znam, uglavnom video sam da mu je bilo krivo. I nastavi on: pa jebiga brate, steta, bio je mnogo dobar...I onda se desava nesto neocekivano, meni neverovatno. Kaze mi on, pa dobro koliko je ziveo..12-13 godina? Ja se zaprepastim njegovom preciznom pretpostavkom, pomislio sam, odakle bre njemu tako dobra procena kada mu nikada nisam rekao koliko je star Bin. potvrdim mu ja da je ziveo skoro 13 godina. Pa da, kaze Najdan, toliko najvise zive vucjaci. Reko bozeeeee, Najdan cak zna da je vucjak, ja sam bre mislio da ovo cigance ne zna ni sam kako se zove ni koliko ima godina, pretpostavljao sam da se u onako naduvanom stanju verovatno ne seca ni da li sam setao kuce ili macku kad on ispade ekspert za pse. I jos ce na sve to da me pita: e, a sta ti radi burazer ni njega ne vidjam, ja za malo da se strmopizdim u Nisavu i rasprostrem se preko oni dzaci sto gi Ivana redjala:). On je cak zapamtio mog burazera koji je jedno vreme setao Bina dok sam ja bio u vojsci. Pa reko svaka ti cast Najdane, naravno u sebi, ne da je pokazao da je bolji strucnjak za pse od svih onih frajera "ljubitelja pasa" koji setaju razne bul terijere i ostale grozote nego je cak pokazao i zavidan nivo memorije i nivo kulture i pristojnosti. Prosto sam bio ganut, eto sta covek sve zna o meni i ko zna o kome jos a ja sam ga sve ove godine posmatrao kao tamo nekog...ne vaznijeg od onih klupa na keju...i u takvom jednom trenutku izlete mi recenica iz usta, sasvim neplanirana...a Najdane ti kako si? :) Sta ima novo? On, se onako smekerski nasmeja...pa eto, znas i sam, kradem na boga dani, kaze on, i krijem se od svakakvi majmuni. Ne znam na koje je majmune mislio ali mu ja tu pozeleh srecu i da nastavi sa skolom, pomenuo mi da pohadja neku zanatsku skolu, ne secam se sada bas koju.

I tako pun utisaka nastavim sa setnjom...krenem prema kuci, popnem se gore i eto ne lezi vraze, komsijin zlatni retriver po ko zna koji put izasao iz dvorista trci i njusi sve sto stigne naravno ne obaziruci se na automobile. Pomislim u sebi, pa covece stvarno neki ljudi nisu sposobni ni pse da cuvaju i da brinu o njima a kamoli o ljudima. Tu ga ja namamim uhvatim za vrat i uteram u dvoriste...Onaj zlatni retriver me tuzno gleda onim prekrasnim okicama, verovatno me i zamrzeo posto mu vec drugi put sputavam slobodu, ali ja znam da negde u dubini srca oseca da to radim za njegovo dobro...

Resim ja ovih dana da se malo aktivnije bavim sportom dok cekam odgovore raznih firmi na moje mailove. Poceo sam da posecujem bazen dva puta nedeljno. Prekjuce se vracam sa bazena i desi mi se nesto veoma ruzno...ali o tome nekom drugom prilikom...